Lillian Q

07 Avg, 2012

Vilenjak Elf i susret u šumi

— Autor lillianq @ 19:36

Hodala sam šumom, noseći glavu punu misli i srce u kom su ključale emocije. I što sam više pokušavala sve manje reda sam u mislima svojim pronalazila kad, ispred mene iz žbunja iskoči vilenjak, jedva metar visok, sav u zelenom, sa maljem u desnoj i keksom u levoj ruci. Zelenim glasom, zeleno vičući:

„Ukoliko odmah ne prestaneš da misliš, udariću te ovim maljem tako snažno po palcu da patiku mesec dana nećeš moći na nogu obuti. Pa ti vidi šta ćeš!“

Trgnuh nogu mahinalno ka sebi (jer u uspeh brzog zaustavljanja kao voz zahuktalog procesa razmišljanja nisam previše verovala) i poslušno, kakva sam vaspitanjem postala, kao iz topa odgovorih:

„Dobro, daj mi par minuta vremena.“ - rekoh mu na crvenom, u licu crveneći .

„Nije vreme ovaj keks pa da ti deo odlomim. A ni keks ti ne dam. Za nekoga ko toliko razmišlja, prilično nakaradne su ti rečenice, da znaš.“

„Znam“ pokunjih se pa rekoh mirnom žutom, kao da vilenjake vidjam svakoga dana i da mi ništa čudnog nema u ovom susretu u šumi: „ Mogu li znati Vaše cenjeno ime i čemu čast da brinete baš o meni?“

„Moje ime ne možeš znati jer ako ti ga kažem samo ćeš u njemu bezveze tražiti značenje i skriveni smisao, a to me užasno mnogo nervira. Možeš me zvati Senjor Nepoznati, mada nema razloga da me zoveš jer sam, kao što vidiš, već tu. A tu sam zato što si vezana vilenim koncem nekoga iz moje bajke. Misliš li da se u bajku može neopažen ući? I da mi koja zvezda već nije o tvom ulasku zazvonila?“

"Senjor Nepoznati, dozvolite da Vas uverim da krišom ne ulazim nikada i nigde, a najmanje u bajke, ali sada sam zamoljena upravo od tog Vašeg koji mi noge vilenim koncem za sebe svezao i upozorena od bliskih nam prijatelja kako moja bajka i moj osmeh može mnoge da zaboli a da ionako neće biti dugog veka, pa me eto kako ćutim. Mada, verujte, meni to ćutanje najmanje prija.“

„Eh, ćutiš! Da ćutiš ne bih ja sad bio ovde. Probi mi uši zujanje tvojih misli. To se svakako, samo ne tišinom i ćutanjem može nazvati. Ali dobro, razumem o čemu pričaš jer ovaj moj kom sam konac na čuvanje poverio zaista zna da napravi gužvu. Nego, da ja vidim kako i tebi i sebi da pomognem jer koliko god mi gužvu u bajci pravio, moram priznati da ipak ne vezuje vilen konac baš svakoj za nogu.“

Na te reči, beskrajno slatko osećanje nalik nadi ali mnogo stidljivije, razli se srcem mojim i odmah u njemu zasadi biljku.

„I šta se sad tako rozikasto smejuljiš kao da to do sada znala nisi.“

„Nisam.“

„Tvoj nos, nisi. Samo, što umeš da ignorišeš stvarnost, posebno kada ide tebi u prilog, tu ti kapu ovu moju zelenu vilenjačku skidam. A ti znaš šta se desi kada vilenjak skine svoju kapu.“

„Znam.“ od sramote da pred vilenjakom ponovo ne ispadnem glupava, izustih laž pre nego što sam o njoj stigla i da razmislim. „Eto dokaza da više ne razmišljam“ pomislih u sebi ne znajući ni sama da li je to sad dobro ili nije.

Vilenjak, osetivši moje neizgovorene reči, nasmeja mi se po prvi put toga dana i reče:

"Idi sad kod njega i znaj da konac koji ja tkam nije lako pokidati. I smej se. Smej se naglas. Onima kojima tudja radost uzrokuje bol, duše su pune sujete i ponosa. Najmanje ljubavi tu ima. A to nikako ne može biti tvoja krivica. Smej se. Smej se na sav glas, a o trajanju i vremenu ne razmišljaj. Rekoh ti da Vreme u delovima ne postoji. Postoji večnost. I postoji tvoj prostor u večnosti. Zašto ga poklanjaš drugima?“ - reče vilenjak na filosofskom ljubičastom i rečima me svojim razveseli.

I sam srećan što se zujanje u mojoj glavi više ne čuje, željan sna, vilenjak uskoči u žbun i da ne bi mrva od keksa ispred mojih nogu (a u blizini palca) samoj sebi verovala ne bih šta mi se upravo dogodilo.

Isto veče, prateći vilen konac i još neke znake koje mi je srce pokazivalo, ja udjoh dublje u bajku. Činilo mi se, sve je više mesta u njoj za mene bilo. Ono malo brige što mi u tragovima ostalo, da li ću povrediti čiju sujetu ili ne (jer, nakon razgovora sa vilenjakom bi mi jasno da srce ljubavlju i osmehom povrediti nikako ne možeš. Sujetu i ponos – da) razvejale su mi reči: „Poljubiću te u čelo, i sve će biti u redu! Dodji!“

To veče smo, venčani svetlošću na oblaku čarolije, leteli to zvezda ... i ja sam znala da je vilenjak skinuo kapu. Za nas.

Nema drugog objašnjenja :)


Komentari

  1. Nema. Verujem i vilenjake i zato kod mene ZELENO....I skidam kapu,tebi-zutoj,Lillian Q moja...

    Autor Anja — 07 Avg 2012, 20:13

  2. Moji dugi nokti posvadjani sa tastaturom,a Leo skace po meni i zato gresim u pisanju...

    Autor Anja — 07 Avg 2012, 20:18

  3. @Anja - jedva cekam da ga upoznam ... Lea ... :)))))) uvek me nasmeje, budalica šašava :))))) jedino mu Vitlejemsku ružu zameram :/

    Autor Lillia Q — 07 Avg 2012, 21:53


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me