Lillian Q

Strelac

— Autor lillianq @ 17:32

Lako je vama kada ste vi godinama sve pametniji. Meni Gospod dao cigansku dušu da se patim misleći o daljinama. Meni oči ostale detinje pa radoznalost i dalje iz njih pršti.

Lako je vama, noge vam se od lutanja umorile pa maštate o fotelji. Moje stalno skaču. “U POKRET” patikama viču a ja, šta ću, moram za njima.

Lako je vama, vama srce godinama sve manje i zatvorenije. Mene neko prokleo širenjem.

Ja i dalje verujem da tamo … TAMO...

Ah, šta vam i pričam. Ko da vi to razumete.

 


Ja kad hoću

— Autor lillianq @ 09:08
Ja kad hoću, ja stvorim univerzum. Nekada i dva. Onako, bez muke.
Samo jako zatvorim oči i on je tu.
Samo pare nikako ne mogu da stvorim.
 
Ja kad poželim da letim, meni instant izrastu krila.
I mada ih niko ne vidi svi me pitaju zašto tako sijam, a ja im kažem “To mi zvezde upale u oči”
I oni znaju da ne lažem.
 
A na zemlji se stalno spotičem. I svi me pitaju “Kako si tako trapava” a ja kažem “Moje oči gledaju ka nebu, ne vidim ja te prepreke na putu. I ne osetim. Samo posle po kolenima i modricama znam da sam padala.”
 
Ja mogu da se pretvorim u svetlost. I onda idem tako kroz mrak i privlačim mušice. Pa se ugasim. Neću da mi zuje oko glave.
 
Ja kad želim, i kad hoću (a nekad i kad neću) pretvorim se u vetar pa preletim začas ravnicom i vidim sve. I što hoću i što neću. Pa onda (pokušam da) vežem sebe u sebi i kažem: Pa šta će ti pare. I baš te nešto ni brige nije za sve te zamke i rupe. Imaš ti svoj svet. I u njemu magične boje, daljine bez kraja, zvuke koji miluju. I mirise imaš. Šta će ti vise.
 
Imam ja svoj svet. Gde se priča mislima a misli srcem.
 
I u njemu ste dobrodošli svi koji znate o čemu pričam.
 
 


Ako

— Autor lillianq @ 14:17

Ako ti nije jasno kako ja to mogu da se zaljubim u papuče i ako ti mesec nikad, baš nikad nije pesmu nijednu došapnuo ...

Ako ti Dunav nikada nije sačuvao tajnu u suzu ili uzdah umotanu i ako zaista ne vidiš da se na jastuku može nebom ploviti ...

Tebi se onda ni deca ne raduju, kučići ti za cipelom sigurno ne trče i proleće ti pred nos behar svoj ne prosipa.

Ti onda nemaš zašto čekati pred mojim vratima.

Ja takve voleti ne mogu!


Da se nisam ja to ...

— Autor lillianq @ 15:15

Bacim misli, daleko ispred sebe,

a one mi se iza ledja opet nekako prišunjaju

i dahću mi u potiljak ime Tvoje.

Razvežem niti oko srca i pustim ga.

Neka leti kuda hoće.

A ono od Tvoga ni da pokuša da se odmakne.

Obujem čizme skitalice,

pa dam znak nogama da nas odnesu gde nam je lepo.

Ni da mrdnu! Ukopane.

U papuče Tvoje, kažu, žele.

Pa se nešto mislim ...

Da se nisam ja to ...???

A?!


Srce

— Autor lillianq @ 12:37

No, pa evo vam.
Evo vam ga, pa ga u blato bacite.
Nogama zatrpajte i izgazite.

Slažem se.
Sedimo svi  na njega.
Ne dajmo mu da diše i zaboravimo na njegovo postojanje.

Ako hoćete,
u kutiju od cipela ga stavite
i odložite u najdalji kutak na kugli zemaljskoj.
Nek se paučina po njemu uhvati!

Vredjajte  ga.
Da je malo, nikakvo i knjezavo.
Da samo pravi probleme.
Da je naivno i jadno.
Uvek isto, čak pomalo dosadno.

Prospite na njega sve otrove u dušama vašim nagomilane.
Udrite ga iz sve snage!

Moje srce će ostati čisto,
i u njemu će uvek biti mesta samo za ljubav!
I nešto malo ljubomore ;)


Opomene!

— Autor lillianq @ 09:33

Slušaj Sunce,

ako mi još samo jednom srce zagreješ tako jako da pomislim kako me on voli - zamračiću sve prozore na kugli zemaljskoj i nikada bez crnih naočara na ulicu izaći neću. Pa da vidiš kako peče neuzvraćena ljubav.

A ti kišo,

ako me još jednom pomiluješ po licu da ja pomislim kako su to poljupci njegovi - razbiću ti sve oblake u paramparčad i nikada više na zemlju sići nećeš. Pa visi tamo gore i čekaj, kao što ja čekam poljupce njegove.

Oooooo vetre ...

Skitnice. Dodirni me samo još jednom po vratu da pomislim da on to topao diše iza mojih ledja - svezaću te u džakove. I te džakove u nove džakove. A njih opet u džakove ... da nikada više izlaz ne pronadješ i vidiš kako boli samoća.

Jedino sneg...

On je na mojoj strani. Pokrio mu je sve tragove, izbrisao puteve i meni zatrpao nadu ... nadu da može greškom da mi dodje. Slučajno zaluta. Jer ne želim da bez velike želje na moj prag zakorači.

Jedino sneg. On zna da se lagati ne isplati.


Beži ...

— Autor lillianq @ 20:48
Mojoj duši nedostaje deo. I ja znam njegovo ime.


Zalud tražiš da Te volim, rekla sam Ti. I odakle Ti pravo da me tako zoveš? 

Ja sam samo njegov Andjeo.

Uzalud se nadaš da ćeš me osvojiti. Ja drhtim iz pogrešnih razloga. Zato bežim. Ne želim da Te povredim ... a nemam Ti šta pružiti.

Kod njega mi ostala duša. Srce mi kuca u grudima njegovim. Njegovim očima gledam svet i njegovo ime kao molitvu svakoga dana izgovaram. Njegovim koracima se nadam i glasom njegovim uveče pokrivam.

Beži! Lepo Ti kažem. Beži ... Nemam ja za Tebe ničega.


Uzalud me pitaš da li Te volim. Ja voleti više ne mogu. Nemam čim.

Izvini!
 
3. juli ... 
 

Srećan rodjendan

— Autor lillianq @ 18:41
 
Želim da budeš moja jeSen!
Kada već pRolEĆe bio nisi.
PA da mi kao jeseN do kostiju pROdreš.
Da mi kose zamrsiš kao košava jesenja
I da u mene, tako hladnu,
toplo telo svoje iznenada uneseš.
Da te imam svuda po sebi.
Pod sobom, u sebi…
Da mi miris tvoj u nozdrve uĐE
kao magla jesenja.
Ruke plodovima da mi Napuniš
a telo sokom svojim napojiš.
Reči poljupcima zatrpaš, DA zaćutim!!!
Pa da me tako ćutljivu, samu i golu,
kao jeseN lipu, ostaviš
da te čekaM i zA povraTak tvOj
blago iznova spRemam;
A tI da ga, kao jesen,
onako divlje, u trku
poharaš opet.
I opet! I opet…

Budi moja jesen!
I dočekaj sa mnom zimu.


Prvi sneg

— Autor lillianq @ 17:04
 
Večeras, kada sklopiš oči
biću tu.
Pašću kao pahulja, nežno, na usne tvoje
i nestati u trenu.
Dodirnuću te.
Tek toliko da me poželiš
a da se ne zasitiš.
Sasvim dovoljno da me osetiš...
... i zadrhtiš.
Taman onoliko da se setiš
i poželiš da me pronadješ.
U nekom novom snu.
 
Pada prvi sneg... poželi želju!

Powered by blog.rs