Lillian Q

Ja ovu zdravicu plaćam!

— Autor lillianq @ 13:00
 
Na osnovu člana ... 1, 2 .... a i cele „partije“ ćutljivih i pokornih ... na današnji dan, svečano Ti se zaklinjem

NEĆU VIŠE KRITI SVOJU LJUBAV KA TEBI!

Vozim. Dva nova kombajna sa probnim tablicama usporavaju saobraćaj u traci. Ne smeta. Čak! Postajem svesna koliko dugo takav prizor videla nisam. Crne, široke gume.  Mirišu na novo! Sasvim čiste grdosije od mašina grabe putem svojoj novoj kući. Domaćinskoj! Da pripomognu.

Divno!

Koktel osećanja. Ponos. Seta... potom osmeh, stidljiv ... osvrćem se... kao da činim greh ... što Te volim! Smem li udahnuti punim plućima i pustiti srce kroz prozor da Te obleti za čas i pogleda, proveri – postojiš li? Godinama mi tvrde suprotno.
Kažu da sam Te izmislila i da Te samo sanjam. Ovako naivna. Kakvom me u vicevima opisuju. Rugaju se mojoj tolerantnosti i odsustvom inteligencije je nazivaju. Moja ćutanja pogrešno tumače. I likuju. Ne znam nad čim. I zašto ih to čini sretnima. Kad ništa od njih ne ištem. A još manje od ništa očekujem. Ništa im ne uzimam ...  i nikome ništa ne uskraćujem.

Puca pogled. Puca i duša od emocija. Puni se srce. Plavi me more iskonsko. I ono, kažu, ne postoji. Plovim njegovim dnom lagano i upijam lepotu.

Dve crkve, jedna kraj druge (!) pružaju svaka svoj toranj i istom Bogu se mole. Mora da je i on  (Bog) od paorske krvi načinjen kad tako pitomo prašta sve naše gluposti. Tvrde mnogi, ni on ne postoji.

Zašto nekome prisustvo Tvoje smeta? Kako ih vredja moja ljubav ka Tebi? Kad nas dvoje ništa od njih ne tražimo. Samo da nas puste na miru!

„...i voleću Te uvek, krvavo moje odojče i srećo nova
     jer se ne stidim Tvog otegnutog govora
     i slanine, i kudeljnih gaća.
     Od paorske sam krvi,
     psovki, radosti, snova ...
     Razrdlji prsluk i gutaj!
     JA OVU ZDRAVICU PLAĆAM!“
(M. Antić)

Powered by blog.rs