Ljubav drži zvezde na nebu visoko
Ljubav drži zvezde na nebu. Visoko. I neko se od nje oprašta smrću a neko još za života digne ruke. I pusti svoju zvezdu da padne.
Svako od nas dobije zadatak rodjenjem. Uglavnom lekciju koju nije savladao u prethodnom životu. A ti i ja se znamo još od tada i naše prepoznavanje u ovom životu slutilo je nevolju. Početak popravnog. A da nismo ni slutili.
Lekcija koju sam ja morala da obnovim je – da veru u ljubav ne smem da izgubim. Bez obzira ... na tebe ... i gubitak...
Tebi namenjena lekcija – da shvatiš besmisao materijalnog ... stekneš mnogo ... da bi shvatio koliko si izgubio.
Naše upoznavanje iniciralo je pokret na oba polja. Tvoju ambiciju za sticanjem ... zarad naše budućnosti ... i moje bolesno oslanjanje na tebe ... u kom pronalazim sve što mi treba.
Kao što vidiš, hteli ne_hteli, bili smo ključni igrači jedno drugom ... i početak teškoća ...
Najteža životna lekcija. Ja tebi. I ti meni. Šta ćeš.
Ne kažem da sam sigurna da znam kuda idem, ali znam da sam sigurno krenula dalje ...
Jer, moram.
Jer, postoji sistem vrednosti u svakom od nas koji je konstanta i postoje naši pokušaji da pronadjemo te vrednosti u ljudima, stvarima. Na mojoj listi, ljubav je na prvom mestu. A ti si bio test na kom umalo padoh. Ponovo. Spasilo me duboko potisnuto iskustvo prošlih života. I zato idem dalje. Meni nije važno da li me čeka dvorac ili šator. Meni je važna ljubav. I ne dižem ruke od nje. Jer, jedna zvezda zavisi od mene.
Ti slediš svoju listu ... i ideš dalje ... do bisera ... i dvorca ...
Razgovor? Neće biti potreban. Ćutim odgovore. Ćutanjem si rekao sve. Ne zameram. Jer, svi smo rodjenjem dobili zadatak koji nesvesno ispunjavamo. Ja svoj. Ti svoj.
A ljubav?
Ljubav drži zvezde na nebu. Visoko. I neko se od nje oprašta smrću, a neko još za života digne ruke. I kad tad shvati ... da je ona jedino što vredi. A bez nje ...
