Lillian Q

U zemlji ratova i čuda, na zabrdjenom Balkanu, živela su bar tri plemena zlih kočničara.

Kočenje zdravog razuma beše im genetski usadjeno u lobanje pune vetra i mraka. Oči im behu pune želje za osvetom a usta puna mržnje i bodljikavih reči.

Užas jedan!

Kao miševi, vrteli su se u svojim krugovima, grizli jedan drugoga za repove i razmenjivali otrove od kojih im vremenom osmesi sasvim presahnuše a zubi, umorni od škrgutanja i bodljikavih reči počeše svima jednoga dana grupno da ispadaju.

Sujetni kakvi već behu, kao i svi drugi zli ljudi, oni gubljenje obraza i dostojanstva nisu primećivali ali im je zato gubljenje sopstvene lepote izuzetno teško padalo.

Ograničenog dometa pameti, kakvi već jesu svi sujetni ljudi, nisu shvatali da se lepota može izgubiti jedino iznutra. I jedino svojom voljom.

Brzopleti i površni, oni pogrešno protumačiše izreku (napaćenog naroda) da se lepota nalazi u oku posmatrača te brže bolje počeše kopati oči jedni drugima, bezuspešno je tražeći.

Jeste nekad konzumirali odvratniju bajku?

To masovno kopanje očiju upade u oči medjunarodnoj zajednici naroda i narodnosti i oni, znajući da uzrok ovakvome divljačkom ponašanju može biti samo i jedino mržnja koja u potocima izlazi iz ustiju zlih kočničara rasporedjenih bar u tri plemena, poslaše hitno slabovidog zubara sa vrlo razvijenim čulom mirisa da sredi stvar.

Sišavši iz aviona zubar se umalo ne onesvesti kad oseti poznati zadah zubne truleži i ljudske mržnje.

„Au brate, sudeći po mirisu, ovde za mene ima posla do penzije. A tek mi je 30 i koja.“ promrmlja zubar onako više sebi u bradu mada je bio ćosav, kao što je ćosava većina muškaraca izuzetno guste kose.

Belim štapom pronašao je put kroz mrak koji je vladao medju zavadjenim plemenima i nastanio se u jednom čamcu, van grada, na reci koja je ni kriva ni dužna spajala sve zavadjene teritorije. Mada su kočničari tvrdili da ih razdvaja.

Onako slabovid, zubar nije bio naročito interesantan zlim kočničarima svih plemena koji behu opterećeni jedino traženjem lepote u očima posmatrača.

Oslonjen na sva druga čula sem vida, iz dana u dan sve je više shvatao pred kakvim teškim zadatkom se nalazi.

„More (bre) kakva penzija! Ovde ima posla za bar tri života. Duga.“

Umalo da zaboravim – zubar je ustvari seoski brica. Zubarom su ga zvali jer je znao mržnju sa korenom, bez anestezije iščupati. Bez da i delić ostane u desnima.

Moć i tajno oružje zubara bio je njegov nos (ne tvoj, nego njegov) kojim je nepogrešivo otkrivao svo zlo i trulež, i njegova kosa bujna koju je čupao na mahove kada mržnju negde nosom namiriše. Što veće zlo, veći busen kose je morao biti iščupan, umotan i bačen u reku da ga uzvodno do izvora mržnje odnese i doda kamen. Ne bi li izvor sasvim zagradio.

Ništa zubara to čupanje kose na mahove bolelo nije jer mu najvažnije na svetu beše da uništi mržnju. Iz korena. Mržnju, koja ga je jednom davno, mladog i neopreznog i oslabovidila.

Niti ga je to čupanje kose bolelo, niti se njegova kosa time razredjivala jer zubar se u svojoj borbi protivu mržnje i zlih kočničara vodio principima održivog razvoja.

Kosa njegova beše obnovljiv resurs, prljav ali ekološki čist, koji je mogao neštedimice u borbi svojoj koristiti, bez da se plaši da će bez svog tajnog oružja ikada ostati.

Dani su prolazili, kosa je na mahove busenima čupana, umotavana i puštana uzvodno ka izvoru, a krezubi, zli kočničari nikako da olabave sa proizvodnjom mržnje ... i kopanjem očiju. Retko koji je više mogao i da gleda. A i oni koji oči sačuvaše zaklopiše ih tako jako i tako strašno kako samo strah ume da zatvori oči;   da videli nisu, jer nisu hteli.

Zubar se umarao, zid oko izvora je rastao i konačno, jednoga dana, kada u sva tri plemena nije moglo da se nadje više od tri para očiju zubar reče:

"More (bre) nosite se u p.m.s."

spakova kofere i onako očerupan ko ubeglo pile ode kući svojoj ne pazeći kud korača, ostavivši iza sebe zle kočničare zakočene u vremenu i prostoru da sami sebe mržnjom iscede i izjedu, a medjunarodnoj zajednici naroda i narodnosti jasno i glasno poruči:

"Bolje biti berber u selu nego zubar na razvodju zavadjenih kočničara.
 ... Stevice, bokte!!! završavaj taj bedem oko njiiiii' "