Lillian Q

Zašto su okeani slani

— Autor lillianq @ 22:33
 
Kit je jedan zavoleo zvezdu,
videvši je sa dna okeana
kako sjajna, lepa i visoka
trepće dole, blago nasmejana.

Zaronio u tišine usred Tihog okeana
pustio je suzu krišom. A suza je, znate, slana!
Jao, jao, jao-jao-jao ...

Probao je skočiti do zvezde,
mada nije bilo šanse neke,
da je ljubne, da je takne nežno,
da joj šapne reči blage, meke.

Tužan plače u dubini Atlanskoga okeana
suze slane roni golem, oko njega voda – slana!
Jao, jao, jao-jao-jao ...

Predlag’o joj da se ona spusti
medju zvezde, na dnu okeana.
Prob’o besan da je sruši repom.
Stoji zvezda kao zakovana.

U Indijskom okeanu probao je naći leka
slane suze roni stalno, teku suze kao reka.
Jao, jao, jao-jao-jao ...

Tada reši da je vodom zgasne.
Mlaz je vode ispustio snažno.
Voda skoči, ali dole pade,
zvezda stoji i treperi važno.

Do Severnog okeana smišljao je šta da radi
a dok plače, santom leda uzavrelo srce hladi.

Plakao je, plivao je, preplivav’o okeane.
Od tih suza sasvim slanih – sad su slani okeani.
Jao, jao, jao-jao-jao ...


Powered by blog.rs