Ne sigraj se sotim
„Ne sigraj se so_tim, vrat ćeš skrljati! Vidi je!“
Kako mi nedostaju te (i takve) reči. I žar kojim sam se „sigrala“ po vrat opasnih igara 
Skrljala se, naravno, skoro svaki put kada sam bivala upozorena ali - ćutala. Di smeš priznati! A odrasli se pravili da ne vide da suze samo što nisu potekle iz tih krupnih očiju koje kriju bol od povrede, strah od grdnje a glume da im nije ništa.
Skrljala se, naravno, skoro svaki put kada sam bivala upozorena ali - ćutala. Di smeš priznati! A odrasli se pravili da ne vide da suze samo što nisu potekle iz tih krupnih očiju koje kriju bol od povrede, strah od grdnje a glume da im nije ništa.Nedostaje mi, zapravo, ta vrsta emocija koju uzrokuje BABA. 
Moja. Slavi(č/c)ina („Navuci prusluk – nazepćeš“). Mačkova („Moj Mile je ot’šo u trenerki. Verovatno negdi londra!“). Baba, kojoj namerno nećeš da kažeš di ideš a ona opet sve nekako (sa)zna. Baba - kao institucija. Kao čuvar snova („Ali, hitno je“ „Moj unuk je rek’o da ga NI-KO ne budi!“ Tačka.). Kao neko ko stane ispred TV ekrana baš usred akcije spašavanja sveta ... kada 300 helikoptera uz pratnju 2000 policijskih automobila jurca gradom Čikagom ... i kaže - „E, ovi Amerikanci su stvarno blesavi. Niš' drugo ne znaju, samo se jure i ubijaju!“
Moja. Slavi(č/c)ina („Navuci prusluk – nazepćeš“). Mačkova („Moj Mile je ot’šo u trenerki. Verovatno negdi londra!“). Baba, kojoj namerno nećeš da kažeš di ideš a ona opet sve nekako (sa)zna. Baba - kao institucija. Kao čuvar snova („Ali, hitno je“ „Moj unuk je rek’o da ga NI-KO ne budi!“ Tačka.). Kao neko ko stane ispred TV ekrana baš usred akcije spašavanja sveta ... kada 300 helikoptera uz pratnju 2000 policijskih automobila jurca gradom Čikagom ... i kaže - „E, ovi Amerikanci su stvarno blesavi. Niš' drugo ne znaju, samo se jure i ubijaju!“Nedostaje mi – baba. Isidora. Od Leđenaca iz Kule. A odavno je nema. Ne znam koji mi je andrak (a, Mandrak?) danas? Biće da je zbog onog linka o lastavici koju mi gospodin Momčilo posl’o danas i onih (i njima sličnih) reči „Mačke ćedu je pojesti“ i „Šta se sigraš so tim“. I emocija koje te reči u meni uzrokuju.
Ne sigram se, baba. Dugo već, ne sigram se ničega so tim žarom. A vrat mi ipak skrljan biva. Prečesto. Al, prilično dobro sam savladala veštinu prikrivanja tuge osmehom. A, što se Amerikanaca tiče – skroz si bila u pravu. Niš' drugo ne znaju neg’ da jurcaju kolima i ubijaju se (o filmovima govorim). Više ih i ne gledam. Ni_mi_je zanimljivo sada kada mi ti ne smetaš. 
I, nemoj da se daješ u brigu što ponekad jastuk suzom kvasim. Dušu i obraz čistim čuvam. Greške pravim. One od srca. U Boga verujem. Kao što si me učila.
Ali, znam da ti to znaš!
27 Komentari |
0 Trekbekovi
