Lillian Q

Flores Dolores i tZunami Panic

— Autor lillianq @ 08:01
Zlatibor, april 2006. Sedela sam na klupi u borovoj šumi, daleko od pogleda ljudi i dečije graje i slušala pucketanje šišarki. Sklopljenih očiju, usana razvučenih u blagi osmeh, bila zadovoljna svojim životom. Imala sam sve što mi treba. Brak iza sebe. Dvoje dece pored sebe. Lepu poziciju i platu. Lakoostvarive petogodišnje planove. Sve. 

Kad, u krilo mi pade zvezda. 

„Poželi želju“ reče zvezda vragolasto. „Poželi jednu želju i, koliko za mesec dana, želja će ti se ispuniti“.

I ja poželeh...

„Želim da se zaljubim“ ne razmišljajući, brzopleto ženski onako, istrtljah. „Želim da dotaknem nebo i padam u ponor. Želim strast. Želim zagrljaje. Želim da volim. Iskreno, i do bola.“

Zvezda se vratila gore, na nebo. Ja ostah na klupi, nasmejana, ne shvatajući da više nikada, ništa neće biti isto.
 
Želja mi se, koliko za mesec dana, ispunila. Dotakla sam nebo. Izgubila tlo pod nogama, poziciju i platu. Skočila, ne razmišljajući, u ponor. Uživala u letu. Srušila sve bedeme i, potpuno nezaštićena i gola, stala pred njega i rekla mu „Uzmi. Čini šta hoćeš. Sve je tvoje!“ Osetila strast kakvu retki dožive i osete. Zavolela! Iskreno, i do bola. 

I još me boli.

Opet je april. Za Zlatibor nemam para. Zvezda mi ne pada u krilo. A da padne....

Znam šta bih poželela...
 
 
 
 
 


Powered by blog.rs