Lillian Q

Labudica Olga

— Autor lillianq @ 18:28

S'pahuljom je stigla labudica Olga iz daleke Rusije - gde je reka Volga. Na obale Dunava spustila se nežno. Donelo je vreme bajkovito, snežno. Skupila je krila i k'o balerina zaplesala gracija sva bela i fina. Probudila Dunav usn'o ispod leda jer poruku sestrinu želi da mu preda:

"Gospodine Dunave" poče Olga milno "Volga, sestra Vaša, pozdravlja Vas silno. Poljupce Vam šalje, za zdravlje Vas pita. Boli li Vas dno rečnoga korita? Umorni da l' Vi ste? Fali li Vam snage? Da l' Vas muče zime, il' su fine, blage? Žuljaju li mostovi? Smetaju li brane? Pecaroši? Fabrike? Otkinute grane? Sestra Vaša, Volga, ljubavi Vam šalje i želju da tečete i dalje, još dalje!"

Dunava raznežilo Volge sestre pismo i, kako je snežilo, suze vid'li nismo ali kocki leda začula se zveka. Dunava je mutnog rasplakala seka!

"Gospodjice Olga" Dunav progovori "na to pismo želim da se odgovori. U pero Vam zborim i molim Vas jako da nikome ne odate da sam danas plak'o. Nego sestri Volgi poručite molim, da je više i od Crnog mora volim. Nek' se ne sekira moja seka draga. Sestre su Vam, Olga, poput pravog blaga. Poručite Volgi da sam dobro, čilo i da me je pismo njeno usrećilo. Da joj zdravlje želim i svu sreću sveta. Da joj nikad niko i ništa ne smeta. A, ako joj nekad opasnost zapreti, recite da Dunav preko sveta leti.

Sestri da pomogne!

I, hvala Vam puno gospodjice Olga. Odmor'te se malo, daleko je Volga. Umorili Vi ste Vaše nežno krilo. Budite moj gost. Drago bi mi bilo čuvati Vam sanak bar večeri ove. Ja sam Dunav, znate, ja čuvam i snove. Odmor'te se draga, zahvalan sam jako što nećete nikom reći da sam plak'o. Brat i sestra, znate, bogatstvo su pravo...

Al, vidim da se umorni... ostajte mi zdravo"

 

 


Powered by blog.rs