Put u središte sebe
Čitam danas Mazin post pa se setih koliko je lep osećaj kada iz najdražih usta čuješ -„Idemo!“ - ni ne pitaš gde. Uistinu, i nije važno gde jer, kada si sa njim - taman si tamo gde treba da budeš. Na cilju. Kod kuće!
Pa razmišljam nešto o putovanju u središte sebe. Najopasnijem i u isto vreme najlepšem putovanju. Najzahtevnijem. Jedinom na koje ne možeš sam. Nikako. Ne do krajnjeg odredišta. Jer, svi smo tek polovina nekog savršenog bića raspolućenog kadgod, s namerom. Namerom koja nas žulja ceo život i tera da tražimo. To drugo biće. I nas same u njemu. Tu dušu kroz koju upoznajemo sopstvenu. Te oči u kojima se vidimo prvi put, onakvi kakvi zaista jesmo. Te usne koje namah prepoznamo. Tu slast i toplinu u dodiru. Kao med lepljivu.
Tu nenormalno jaku potrebu da kažeš „Dobro došao kući, andjele!“
A onda ... trista čuda, predrasuda stane izmedju vas ... trista ljubomornih duša ... tri stotine otrovnih strela ...
I onda ... tri stotine večnosti nije dosta ... ni tri stotine izmišljenih razloga nije dovoljno ... da zaboravite .... sebe ... i nastavite dalje...
Mazo draga – uživaj! Za sve nas...
9 Komentari |
0 Trekbekovi
Lakše je sa drugima nego sa sobom...
Autor sanjarenja56 — 25 Apr 2010, 11:37
Mnogo lakše. Potisneš, kadgod ta osećanja, gurneš ih duboko u sebe ... obećaš da nećeš više nikada ... ali ona kao ulje - plop - i opet površina prekrivena. Pa haj'mo iz početka.
Autor Lillian Q — 25 Apr 2010, 11:41
Lili, ovo je divno...
Imam svoju polovinu duse i srecna sam za trista zivota ... :)
Autor nastasja — 25 Apr 2010, 11:53
Lepo je čuti ... ja se još uvek nadam da ću se sa mojom spojiti. Konačno. Dovoljno je što znam da postoji. Znam mu svaki mladež. Mirise mu poznajem. Neka je živ i zdrav, ja i onako nemam kud. Nego da ga čekam. Hvala ti.
Autor lillianq — 25 Apr 2010, 11:57
neko jednom reče - jedina osoba s kojom ćeš morati da ostaneš do kraja života si TI.
ali je putovanje u središte duše potpuno samo u paru...
nadam se da nećeš dugo čekati na spektakl obojen takvom radošću
Prijatno!
Autor domacica — 25 Apr 2010, 20:01
Tek sam danas ovo procitala, suze mi teku niz lice. Hvala ti za ovako divne reci. Uzivala sam, sada je teško. Znaš...
Autor mazanjegova — 29 Apr 2010, 23:23
Znam... Volela bih da znam način kako i sebi i tebi da pomognem. A to - ne znam. :-(
Autor Lillian Q — 30 Apr 2010, 17:26
Put u samu sebe???
Što je to lepo!
MOram pod hitno da krenem... ima tamo jedan ljubomorko, to ću da zaobidjem, inače sve ostalo je dosta solidno, tako, tako, što bi rekli:)))
Autor AnaM — 30 Apr 2010, 17:48
Lepo jeste al kad shvatiš kako si lep kad si potpun teško ti pola sebe posle prihvatiti. Ali, veselo...sutra se ne radi...
Autor Lillian Q — 30 Apr 2010, 19:05